Razumljiv unos je jezički unos čije značenje možete da razumete iako sadrži neke reči ili strukture koje još niste savladali. Stiven Krašen tvrdi da drugi jezik usvajamo na tačno jedan način: razumevanjem poruka koje su malo iznad naše trenutne sposobnosti, nivoa koji naziva „i+1“.
Šta razumljiv unos zaista znači#
U Principles and Practice in Second Language Acquisition (Krashen, 1982) i The Input Hypothesis (Krashen, 1985), Krašen predlaže da se jezik usvaja kada oni koji uče jezik dobijaju unos koji mogu da razumeju, a ne kada pamte gramatička pravila ili mehanički uvežbavaju konjugacije. Ključan je upravo deo o razumevanju. Buka koju ne možete da raščlanite ne čini ništa; rečenica koju shvatite iz konteksta, čak i sa jednom ili dve nepoznate reči, obavlja posao.
Klasična formula je i+1, gde je i vaša trenutna kompetencija, a +1 sledeći korak odmah iznad nje. Ako je unos na i+0, već ga znate i ne učite ništa novo. Ako skoči na i+5, nerazumljiv je i isključujete se. Idealna tačka je materijal gde vam kontekst, predznanje i okolne reči omogućavaju da zaključite značenje onoga što je novo.
Krašenova poenta je namerno praktična: ne morate svesno da „ciljate“ i+1. Ako se usredsredite na razumevanje značenja i dobijate dovoljno unosa na otprilike pravom nivou, to +1 se samo od sebe reguliše.
Usvajanje naspram učenja#
Krašen povlači oštru liniju između dva procesa. Usvajanje je podsvesni proces koji deca koriste za maternji jezik, a odrasli i dalje mogu da ga koriste za drugi jezik: sistem pokupite razumevanjem poruka, bez razmišljanja o pravilima. Učenje je svesno znanje o jeziku, ono koje dobijate iz gramatičkih objašnjenja i koje možete da izrecitujete na testu.
Njegova kontroverzna tvrdnja je da naučeno znanje ne može da se pretvori u usvojenu sposobnost. Svesna pravila deluju samo kao „Monitor“ koji doteruje produkciju kada imate vremena, fokusa i znate pravilo. To je uzak prozor. Zato mnogi odrasli mogu da objasne konjunktiv, a ukoče se u razgovoru: naučili su ga, ali ga nikad nisu usvojili.
| Dimenzija | Usvajanje | Učenje |
|---|---|---|
| Proces | Podsvestan, implicitan | Svestan, eksplicitan |
| Pokreće ga | Razumevanje smislenog unosa | Učenje pravila, mehaničko uvežbavanje |
| Oseća se kao | „Prosto zvuči ispravno“ | „Da se setim pravila“ |
| Proizvodi | Tečnu, automatsku upotrebu | Monitor koji doteruje produkciju |
| Krašenova tvrdnja | Centralno za pravu sposobnost | Ograničena, pomoćna uloga |
Većina nastavnika danas zastupa uravnoteženiji stav od Krašenove snažne verzije. Eksplicitna gramatika jasno pomaže nekima koji uče, posebno odraslima, da brže uoče obrasce. Ali osnovni uvid i dalje stoji: samim učenjem ne možete stići do tečnog govora bez velike količine razumljivog unosa.
Afektivni filter#
Unos je neophodan, ali nije dovoljan. Krašenova hipoteza afektivnog filtera kaže da emocionalne promenljive, pre svega anksioznost, motivacija i samopouzdanje, mogu da spreče unos da dopre do dela mozga koji usvaja jezik. Kada je filter visok (pod stresom ste, dosađujete se ili se osećate neprijatno), unos se odbija. Kada je nizak (opušteni ste, angažovani, čitate nešto do čega vam je zaista stalo), unos prolazi.
Praktična pouka za odrasle je potcenjena: birajte sadržaj koji vam je zanimljiv i razumljiv, i držite težinu dovoljno niskom da ne budete stalno frustrirani. Malo prelaka knjiga u kojoj uživate bolja je od teksta „ispravnog nivoa“ kog se plašite.
Zašto je čitanje efikasan unos za odrasle#
Odrasli imaju dve prednosti koje deca nemaju: pismenost i predznanje. To čini čitanje neobično efikasnim kanalom unosa. Vi kontrolišete tempo, možete da ponovo pročitate, i susrećete daleko više novih reči na sat nego u većini razgovora. Krašenov kasniji rad o slobodnom dobrovoljnom čitanju (sažet u The Power of Reading, 1993) tvrdi da je samoizabrano čitanje iz zadovoljstva jedan od najjačih pokretača rečnika i usvajanja.
Postoji kvaka, i ona je kvantitativna. Istraživanje Pola Nejšena o pokrivenosti teksta (Nation, 2006) procenjuje da onima koji uče obično treba poznavanje oko 98% reči u tekstu da bi ga čitali bez napora i pogodili ostatak iz konteksta. Ispod tog praga, previše nepoznatih reči se nagomilava, razumevanje se ruši, i unos prestaje da bude razumljiv. Autentični romani i novinski članci rutinski imaju mnogo nižu pokrivenost od toga za polaznike srednjeg nivoa. To je suštinski problem: pravi tekst je često pretežak, a prilagođeni tekstovi po nivoima su često prelaki ili ih je premalo.
Problem koji alati mogu da reše: pogoditi i+1 na bilo kom tekstu#
Tu čitanje sa podesivom težinom postaje moćno. Ako možete da podesite koliki deo teksta je na ciljanom jeziku, skoro bilo koji članak možete spustiti na vaš lični i+1. Počnite sa pretežno poznatim tekstom i lakim posipanjem reči na ciljanom jeziku, a zatim podižite odnos kako napredujete.
Upravo to je mehanizam iza metode diglot weave (Burling, 1968), gde se reči na ciljanom jeziku utkivaju u tekst koji već razumete, tako da se značenje nikad ne izgubi. LingoBlend se nadovezuje na ovo: njegov Smart Blend uzima bilo koji tekst, članak ili URL i umeće u njega reči na ciljanom jeziku u procentu koji sami postavite klizačem, od laganog posipanja kada počinjete do gušće mešavine kako napredujete. Dodirnite bilo koju umešanu reč da vidite njen prevod, vreme ili osnovni oblik, i sačuvajte je jednim dodirom. Pošto sami postavljate odnos, vi odlučujete gde pada +1, i možete da ga postepeno podižete tokom nedelja kako sve veći deo jezika postaje poznat. Isti članak o svom hobiju možete čitati na španskom, japanskom, ili bilo kom od 17 jezika, što drži afektivni filter niskim jer je sadržaj vaš.
Možete pogledati punu naučnu osnovu ovog pristupa, koji kombinuje razumljiv unos sa ponavljanjem u pravim razmacima i dualnim kodiranjem.
Iskrene napomene: sam unos nije dovoljan#
Razumljiv unos je dobro potkrepljen, ali Krašenove snažne tvrdnje nisu poslednja reč, i pretvarati se da jesu bilo bi nepošteno.
- Važna je i jezička produkcija. Hipoteza produkcije Merila Svejna (Swain, 1985) tvrdi da proizvodnja jezika, govor i pisanje, tera vas da gramatiku obradite onako kako to samo razumevanje ne zahteva. Hipoteza interakcije Majkla Longa (Long, 1996) dodaje da pregovaranje o značenju u stvarnom razgovoru pokreće usvajanje.
- Unos gradi razumevanje, ne automatski govor. Možete čitati veoma mnogo, a i dalje zapinjati kad govorite, jer je govor motorička veština kojoj treba sopstvena vežba. Čitanje vam daje sirovinu; razgovor i pisanje je pretvaraju u tečnu produkciju.
- i+1 je teško precizno definisati. Kritičari primećuju da je „jedan korak dalje“ nejasno i ne može se čisto izmeriti. Tretirajte ga kao koristan heuristički alat, ne kao formulu.
Razumno čitanje dokaza glasi: neka razumljiv unos bude osnova, posebno kroz čitanje, pa dodajte vežbu prisećanja i stvarnu produkciju. Zato se unos prirodno uparuje sa igrama ponavljanja u pravim razmacima i vežbom govora, a ne zamenjuje ih.