Kako čitati vesti na stranom jeziku

Čitati vesti na stranom jeziku znači uvežbati se da značenje izvlačite iz teksta koji uglavnom razumete, a ne da dešifrujete svaku reč. Najbrži način da to uradite bez rečnika jeste da birate kratke članke o poznatim temama, ciljate tekstove u kojima već prepoznajete otprilike 95% reči, i čitate radi suštine pre nego što se brinete o detaljima.

Većina onih koji uče jezik ovde ne uspeva iz jednog razloga: tretiraju vest kao test bez delimičnih poena. Zaustave se na prvoj nepoznatoj reči, provere je, izgube nit, provere sledeću reč, i odustanu posle dva pasusa osećajući se poraženo. Veština koja vam zapravo treba je suprotna. Dobri čitaoci na drugom jeziku se osećaju prijatno kada nešto ne znaju.

Pravilo od 95%: jedno načelo koje menja sve#

Istraživanja o čitanju su neobično jasna po ovom pitanju. Laufer (1989) je tvrdila da oni koji uče jezik treba da znaju oko 95% reči u tekstu da bi ga razumeli dovoljno dobro. Hu i Nation (2000) su pomerili granicu više, utvrdivši da je oko 98% pokrivenosti ono što je većini čitalaca potrebno za udobno čitanje bez pomoći. Ispod otprilike 90%, razumevanje postaje uglavnom nagađanje.

Devedeset pet procenata zvuči visoko dok to ne izbrojite. U rečenici od 20 reči, to je jedna nepoznata reč. Ta jedna praznina je dovoljno mala da je pogodite iz konteksta i nastavite dalje. Na 90%, nailazite na dve nepoznate reči po rečenici, i pogađanje se gomila dok se ne izgubite.

Praktična pouka: ako vam članak deluje kao zid, to nije problem volje. Tekst je iznad vašeg praga pokrivenosti. Ili izaberite lakši izvor ili snizite težinu samog članka (više o tome ispod).

Izaberite prave izvore#

Nemojte početi sa gustim političkim komentarom. Počnite tamo gde je rečnik kontrolisan, a teme poznate.

• Uprošćene nacionalne vesti. Mnogi javni emiteri objavljuju izdanja na jednostavnom jeziku sa kraćim rečenicama i uobičajenim rečima. Napravljene su baš za ovu svrhu i obično su besplatne.
• Spori ili nivoima prilagođeni servisi vesti. Servisi poznati po sporijem audiju i pojednostavljenom tekstu omogućavaju vam da uskladite čitanje i slušanje.
• Poznate, konkretne teme. Vreme, sportski rezultati, lokalni događaji i tehnološke vesti dele rečnik koji verovatno već imate. U početku preskačite apstraktne finansijske i pravne vesti.
• Kratko umesto dugačko. Vest od 150 reči koju završite bolja je od teksta od 1.500 reči koji napustite.

Ako je vaš ciljani jezik jedan od glavnih jezika, naši vodiči za jezike sadrže dobre polazne tačke i savete o nivou, na primer za španski, francuski, nemački i japanski.

Četiri navike da se ne zaustavljate#

Čitava igra je u zamahu. Ove četiri navike vas drže u pokretu.

Prvo čitajte radi suštine. U prvom prolazu odgovorite samo na: ko, šta, gde. Gradite mentalni okvir. Detalji se uklapaju u taj okvir pri drugom čitanju, ako ga uopšte radite.

Pogađajte iz konteksta. Kada naiđete na nepoznatu reč, koristite rečenicu, temu i srodnice pre nego što posegnete za prevodom. Krashenova (1982) hipoteza o razumljivom unosu tvrdi da jezik usvajamo razumevanjem poruka koje su malo iznad našeg trenutnog nivoa, a ne pamćenjem izolovanih reči. Pogađanje iz konteksta je ta teorija u praksi.

Tolerišite nejasnoću. Dozvoljeno vam je da završite pasus sa nejasnim razumevanjem dve reči. Tolerancija na nejasnoću je osobina koja se često navodi kod uspešnih učenika jezika. Tretirajte nepoznate reči kao pozadinsku buku, a ne kao znakove za stop.

Označite, ne proveravajte. Kada je reč važna i ne razjašnjava se, obeležite je i nastavite da čitate. Proveravanje se dešava kasnije, u grupi, a ne usred rečenice.

Kada zaista proveriti reč#

Ne zabranjujete rečnik. Racionišete ga. Proverite reč kada važi nešto od sledećeg:

1. Ometa glavnu ideju. Ako ne možete da shvatite o čemu je članak, razjasnite baš tu reč.
2. Stalno se ponavlja. Reč koja se pojavi tri puta vredna je učenja; centralna je za temu.
3. Završili ste odlomak. Proveravajte reči u grupi na kraju, tako da nikad ne prekidaju vaš tok.

Sve ostalo može ostati nepoznato. Uobičajene reči ćete uskoro ponovo sresti; frekvencija obavlja učenje umesto vas.

Kako čitati vest bez proveravanja svake reči#

Evo cele metode, korak po korak.

Korak 1: Izaberite kratak članak o poznatoj temi#

Ciljajte na 150 do 400 reči. Ako vas naslov već izgubi, tekst će takođe. Izaberite drugi.

Korak 2: Pregledajte pre nego što počnete da čitate#

Pročitajte naslov, pogledajte fotografiju i natpis ispod nje, i pročitajte prvu rečenicu. Predvidite šta će članak reći. Predviđanje priprema razumevanje.

Korak 3: Pročitajte u jednom dahu radi suštine#

Bez zaustavljanja. Pustite nepoznate reči da prođu. Na kraju, izgovorite glavnu ideju naglas u jednoj rečenici, na bilo kom od dva jezika.

Korak 4: Drugi prolaz, označite nepoznato#

Sada ponovo pročitajte. Obeležite samo reči koje su ometale razumevanje ili se ponavljale. Svaku prvo pogodite iz konteksta i zabeležite svoju pretpostavku.

Korak 5: Grupišite proveravanja#

Sada, i samo sada, proverite obeležene reči. Proverite da li je vaša pretpostavka iz konteksta bila tačna; baš u toj povratnoj petlji se dešava pravo učenje.

Korak 6: Sačuvajte i rasporedite ponavljanje#

Sačuvajte šačicu reči koje vredi zadržati, i stavite ih u red za ponavljanje u pravim razmacima, tako da se vraćaju po rasporedu umesto da ih zaboravite do sutra.

Pretvorite bilo koji članak u tekst na pravom nivou blendovanjem#

Pravilo od 95% ima očigledan problem: prave vesti su pisane za izvorne govornike, pa često padaju daleko ispod vašeg praga pokrivenosti. Možete čekati da vam rečnik naraste, ili danas možete sniziti članak na svoj nivo.

To je ono što blendovanje radi. Nalepite članak ili URL, izaberite procenat na klizaču i tekst vam se vraća sa tim udelom reči prebačenim na ciljani jezik, utkanim u rečenicu koju već razumete. Ovo je savremena verzija metode diglot weave, koju je prvi opisao Burling (1968), gde poznat tekst postepeno upija strane reči. Napisali smo potpuno objašnjenje o tome šta je metoda diglot weave ako želite pozadinu.

U LingoBlend-u nivo blenda podešavate klizačem – mali udeo reči na ciljanom jeziku za početnika, mnogo veći udeo za naprednog učenika. Tako početnik može da čita vest na engleskom sa blagim posipanjem španskog utkanim u nju, dok napredni učenik čita sa većinom teksta na ciljanom jeziku. Svaka blendovana reč je dodirljiva radi prevoda, gramatike (vreme, konjugacija, osnovni oblik) i čuvanja jednim dodirom. LingoBlend podržava 17 jezika, a osnovno blendovanje je neograničeno i besplatno, tako da današnje naslove možete pretvoriti u tekst koji se nalazi baš na ivici vašeg razumevanja, umesto da tražite izvor koji slučajno odgovara vašem nivou.

Ponavljanje je mesto gde čitanje postaje rečnik#

Čitanje vas izlaže rečima; ponavljanje ih učvršćuje. Ebbinghaus je pre više od veka (1885) pokazao da pamćenje brzo opada bez pojačanja, i da raspoređivanje ponavljanja ublažava krivu zaboravljanja. Zato reči koje sačuvate iz članka treba da se ponovo pojave po rasporedu koji se postepeno širi.

LingoBlend koristi SM-2 sistem u stilu Anki: dok još učite reč, ona se vraća posle 10 minuta, 1 sata i 8 sati; kada napreduje, vraća se posle 1 dana, zatim 6 dana, a svaki sledeći interval se produžava – otprilike prethodni pomnožen faktorom lakoće – dok god tačno odgovarate, do granice. Reči možete sačuvati direktno iz blendovanog članka, ili ih pokupiti bilo gde uz Chrome ekstenziju, koja dodaje opciju desnog klika „Sačuvaj u LingoBlend“ na bilo koju veb-stranicu, a na desktop Chrome-u ili Edge-u može i da blenduje stranicu sa vestima pred vama, umesto da od vas traži da je prvo negde nalepite. Metoda iza svega toga nalazi se na našoj stranici o nauci.