Intenzivno naspram ekstenzivnog čitanja: kada koristiti koje

Intenzivno čitanje znači pažljivo proučavanje kratkih, zahtevnih tekstova radi savladavanja vokabulara, gramatike i tačnog značenja, dok ekstenzivno čitanje znači čitanje velike količine lakog materijala koji sami birate, radi tečnosti, brzine i opšte izloženosti jeziku. Oba su neophodna, a greška koju većina polaznika pravi jeste da se oslanjaju samo na jedno. Razlika potiče još od Harolda Palmera iz 1920-ih, koji je razdvojio blisko proučavanje teksta od širokog, prijatnog čitanja, i ta podela je i dalje jedan od najkorisnijih okvira u učenju jezika.

Šta je intenzivno čitanje?#

Intenzivno čitanje je namerno, naporno i sporo. Uzmete pasus ili stranicu koja je zaista iznad vašeg nivoa i prolazite kroz nju: tražite nepoznate reči, raščlanjujete nepoznatu gramatiku i ponovo čitate dok značenje ne postane potpuno jasno. Cilj nije da brzo završite. Cilj je da potpuno razumete i izvučete novi jezik koji možete ponovo upotrebiti.

Ovo je režim časa jezika, gramatičke vežbe po nivoima ili pažljivog čitanja novinskog članka na ciljanom jeziku. Širi vaše znanje na njegovim granicama. Kada naiđete na konjugaciju koju nikad niste videli, ili idiom koji doslovno nema smisla, intenzivno čitanje je način da to trvenje pretvorite u trajnu dobit. Prirodno ide uz vođenje beleški, ponavljanje u pravim razmacima i traženje osnovnih oblika.

Šta je ekstenzivno čitanje?#

Ekstenzivno čitanje je suprotan temperament: brzo, široko i lako. Čitate mnogo materijala koji vam je udobno lak, razumevajući suštinu bez zastajanja na svakoj reči. Svrha je obim, automatizam i uživanje.

Savremeni argument za ekstenzivno čitanje najbolje su izneli Richard Day i Julian Bamford (1998, 2002), čiji principi za podučavanje ekstenzivnog čitanja vrede pažnje:

• Materijal je lak, sa vrlo malo nepoznatih reči po stranici.
• Polaznici biraju šta čitaju i mogu da odustanu od knjige koja im se ne sviđa.
• Čitanje je individualno, tiho i brzo, a ne sporo i secirano.
• Polaznici čitaju koliko god je moguće, a čitanje je samo sebi nagrada.

Teorija u osnovi je Krashenova hipoteza razumljivog unosa (1982) i njegov kasniji argument za slobodno dobrovoljno čitanje u The Power of Reading (2004): usvajamo jezik kada razumemo poruke tek malo iznad našeg trenutnog nivoa. Istraživanje vokabulara Paul Nationa daje cilju konkretan broj. Hu i Nation (2000) otkrili su da polaznici treba da znaju oko 98% tekućih reči u tekstu za udobno, nepotpomognuto razumevanje, a Nation (2006) procenio je da udobno čitanje romana zahteva otprilike 8.000 do 9.000 porodica reči. Ispod te pokrivenosti, tekst prestaje da bude ekstenzivni unos i postaje mukotrpno dešifrovanje.

Intenzivno naspram ekstenzivnog čitanja: poređenje#

Prednosti i mane svakog#

Intenzivno čitanje pobeđuje po dubini. Najbrži je način da primetite i ispravite konkretnu slabost, i čini tešku gramatiku eksplicitnom. Njegova cena je umor: sporo je, mentalno iscrpljujuće i lako ga je napustiti. Samo za sebe, bez onog drugog režima, može vas ostaviti sa pravilima koja ne možete primeniti brzinom razgovora.

Ekstenzivno čitanje pobeđuje po prenosu znanja i motivaciji. Obim pretvara svesno znanje u instinkt, širi vokabular kroz ponovljene susrete u kontekstu, i održivo je jer je prijatno. Njegova slabost je da ne uči efikasno oblike koje nikada ne primetite. Ako struktura nije bitna za suštinu, možete je čitati mnogo puta i nikad je ne naučiti. Zato su ova dva režima potrebna jedan drugom.

Kada koristiti koje, i kada se prebaciti#

Koristite intenzivno čitanje kad naiđete na zid: glagolsko vreme koje ne možete da ispratite, tekst u kom vas svaka rečenica izgubi, ili konkretnu veštinu koju uvežbavate za ispit. Koristite ekstenzivno čitanje kad želite da utvrdite naučeno, izgradite brzinu, ili jednostavno održite naviku uveče kada ste umorni.

Praktičan nedeljni ritam je da se naslonite uglavnom na ekstenzivno čitanje — otprilike četiri dela lakog, širokog čitanja na jedan deo fokusiranog, intenzivnog proučavanja. Čitajte široko i lako većinu dana, a kraće, fokusirane sesije rezervišite za ono teško. Prebacite se sa intenzivnog na ekstenzivno onog trenutka kada tekst prestane da vas uči i počne da vas frustrira. Prebacite se sa ekstenzivnog na intenzivno kada primetite da se ista nepoznata struktura ponavlja i želite konačno da je razjasnite.

Kako ih kombinovati: jedan tekst, dva režima#

Najčistiji način da kombinujete ova dva režima jeste da kontrolišete težinu teksta umesto da menjate knjige. Ako možete da podesite koliko nepoznatih reči jedan odlomak sadrži, isti članak postaje intenzivna vežba pri visokoj težini ili ekstenzivna vežba pri niskoj.

Upravo to radi klizač blenda. LingoBlend vam omogućava da nalepite bilo koji članak, poglavlje knjige ili URL i podesite procenat reči na ciljanom jeziku umešanih u vaš sopstveni jezik. Postavite ga visoko, i odlomak postaje gust i zahtevan — pravo intenzivno čitanje, gde dodirujete svaku umešanu reč radi njenog prevoda, gramatičkog oblika i osnovnog oblika, a zatim je čuvate za ponavljanje u pravim razmacima. Postavite ga nisko, i isti tekst postaje gladak i uglavnom razumljiv, pa kroz njega možete brzo napredovati, susrećući svaku novu reč u potpornom kontekstu. Ovo je savremena verzija metode diglot weave (Burling, 1968), koja prepliće reči na maternjem i ciljanom jeziku unutar jednog teksta kako bi se novi vokabular učio iz konteksta.

Za čisto ekstenzivno čitanje, priče po nivoima od A1 do C2 drže vas unutar tog opsega visokog razumevanja, a niski procenti blenda omogućavaju početnicima da čitaju tekst koji inače ne bi mogli da savladaju. Koji god alat da koristite, princip ostaje isti: čitajte teško i pažljivo deo vremena, čitajte lako i široko većinu vremena.

Mehaniku toga pokriva kako funkcioniše, a nivoi priča navedeni su u odeljku Funkcije.

Ako vas zanima teorija u osnovi, razumljiv unos objašnjava zašto laka i široka polovina tog para obavlja najveći deo posla, a metoda diglot weave pokriva tehniku mešanja dva jezika u jednom tekstu. Za konkretnu primenu, izazov čitanja od A2 do B1 postavlja plan izgrađen tačno na ovoj podeli.