Za konverzacijsku tečnost na italijanskom potrebno vam je otprilike 3.000 visokofrekventnih porodica reči, što pokriva oko 95% reči u svakodnevnom govoru i pisanju. Čitanje romana i novina bez rečnika zahteva oko 8.000-9.000 porodica (Nation, 2006). Italijanski je jedan od bolje dokumentovanih jezika po ovom pitanju, jer italijanska lingvistika ima dugu tradiciju preciznog određivanja toga koje reči čine upotrebljivo jezgro.
Šta se u italijanskom računa kao reč#
Svaki podatak o veličini rečnika besmislen je dok ne odredite jedinicu. Ista stranica italijanskog teksta daje četiri različita odgovora.
| Jedinica | Definicija | Primer na italijanskom |
|---|---|---|
| Token | Svaka reč u tekstu, broji se svaki put | parla, parla, parliamo = 3 tokena |
| Tip | Svaki različit pisani oblik, broji se jednom | parla, parliamo = 2 tipa |
| Lema | Odrednica plus svi njeni oblici promene | parlare pokriva parlo, parli, parlava, parlerò, parlato |
| Porodica reči | Lema plus prozirne izvedenice | parlare plus parola, parlante, parlata, riparlare |
Italijanska fleksija je bogata. Jedan pravilan glagol ima daleko preko četrdeset konjugovanih oblika kroz vreme, način i lice, imenice i pridevi nose rod i broj, a nenaglašene zamenice se stapaju sa glagolima tako da je dirglielo jedan pisani token koji sadrži glagol i dve zamenice. Alterativni sufiksi, sufiksi subjektivne ocene, dodatno umnožavaju oblike: casa postaje casetta, casona, casaccia bez dodavanja novih pojmova. Zbog svega toga cilj poput „3.000 italijanskih reči“ uvek znači 3.000 lema ili porodica, nikad 3.000 pisanih oblika.
Odgovor same Italije: vocabolario di base#
Italijanski ima neobično konkretnu referentnu tačku. Lingvista Tullio De Mauro sastavio je vocabolario di base, kasnije revidiran kao Nuovo vocabolario di base della lingua italiana (2016), koji opisuje jezgro od otprilike 7.000 reči podeljeno u tri sloja: fondamentale sloj od oko 2.000 stavki koje se neprestano pojavljuju, alto uso sloj od još nekoliko hiljada reči koje su česte, ali ne i svuda prisutne, i alta disponibilità sloj reči koje svi znaju ali retko pišu, poput predmeta iz domaćinstva.
Sam De Mauro navodi da fondamentale sloj sam po sebi čini veliku većinu reči u običnim italijanskim tekstovima, i da celo jezgro pokriva ogromnu većinu opšte komunikacije. To se blisko poklapa sa međunarodnim istraživanjem pokrivenosti ispod, do kog se došlo nezavisno, iz drugačije tradicije, što je dobar znak da brojke nisu artefakt jedne metode. De Maurov raniji rad na LIP korpusu govornog italijanskog (1993) iznosi istu tvrdnju za govor.
Pragovi pokrivenosti iza reči „tečno“#
Istraživanje rečnika ne meri tečnost direktno. Meri pokrivenost: procenat reči u tekstu koje već znate. 95% pokrivenosti se često opisuje kao donja granica za zadovoljavajuće razumevanje kada čitalac može da zaključi ostatak iz konteksta (Laufer, 1989), otprilike jedna nepoznata reč na dvadeset. 98% pokrivenosti je nivo koji su Hu i Nation (2000) povezali sa samostalnim čitanjem, gde rečnik postaje opcionalan, a ne neophodan, otprilike jedna nepoznata reč na pedeset.
Nationova analiza iz 2006. procenila je da je za tu brojku od 98% potrebno oko 8.000-9.000 porodica reči za pisani tekst i oko 6.000-7.000 za govorni jezik. Govor se vrti oko užeg jezgra, zbog čega učenici mogu opušteno da razgovaraju mnogo pre nego što mogu da uživaju u romanu.
Koliko teksta pokriva prvih 1.000, 2.000 i 5.000 reči#
Frekvencija je neujednačena u svakom proučavanom jeziku, obrazac koji je Zipf opisao 1949. godine. Mali skup reči se pojavljuje u skoro svakoj rečenici, a veoma dug rep se pojavljuje gotovo nikad.
| Najfrekventnije porodice reči | Približna pokrivenost teksta | Šta tipično otključava |
|---|---|---|
| 1.000 | ~80-85% | Osnovni italijanski za preživljavanje, suština jednostavnog razgovora |
| 2.000 | ~90% | Svakodnevna razmena sa prazninama; pojednostavljeni tekstovi za čitanje |
| 3.000 | ~95% | Udobna govorna tečnost; većina svakodnevnih tema |
| 5.000 | ~96-97% | Pojednostavljene vesti, film sa titlovima uz kontekst |
| 8.000-9.000 | ~98% | Neprilagođeni romani i novine, čitanje iz zadovoljstva |
Najviši sloj u italijanskom čine funkcionalne reči i radni glagoli: di, che, e, il, essere, avere, fare, potere, dire, andare. Ovih nekoliko stotina stavki je neizbežno i zato predstavlja najbolju moguću investiciju. Druga strana medalje je ona obeshrabrujuća: prelazak sa 95% na 98% znači savladavanje nekoliko hiljada sve ređih reči, od kojih se svaka sreće samo povremeno. Opadajući prinosi su ugrađeni u distribuciju, zbog čega se i ciljevi za rečnik na španskom nalaze u skoro potpuno istom opsegu, uprkos drugačijoj tradiciji korpusa.
Govornici engleskog dobijaju delimičnu prednost zahvaljujući latinskom. Reči poput sufficiente, considerare i tradizione su prozirne na prvi pogled, a formalni ili akademski italijanski je često lakši za govornika engleskog nego svakodnevni italijanski. Prednost se gubi u govoru, a dolazi i sa lažnim prijateljima: camera je soba, fattoria je farma, a morbido znači mek.
Italijanski rečnik po CEFR nivou#
CEFR opisuje šta učenici umeju da urade i ne propisuje veličine rečnika. Slojevi ispod kombinuju istraživanje veličine rečnika (Milton, 2009) sa oblikom italijanskih osnovnih listi, i treba ih čitati kao orijentaciju, a ne kao zahtev.
| CEFR nivo | Približan broj porodica reči | Šta tipično podržava |
|---|---|---|
| A1 | 500-1.000 | Pozdravi, brojevi, naručivanje, jednostavne lične činjenice |
| A2 | 1.000-2.000 | Rutinska razmena, pripovedanje u passato prossimo, kratki jednostavni tekstovi |
| B1 | 2.000-3.000 | Putovanja i radne situacije, jasan standardni govor, pojednostavljeni tekstovi |
| B2 | 4.000-5.000 | Apstraktna diskusija, čitanje štampe uz povremeno proveravanje reči |
| C1 | 6.000-8.000 | Profesionalna i akademska upotreba, većina literature |
| C2 | 9.000-10.000+ | Opseg blizak maternjem, uključujući idiome, registar i regionalni kolorit |
Zašto je svaki broj ovde procena#
Budite oprezni sa brojkama koje izgledaju precizno. Jedinica je najveća poluga, jer brojanje porodica umesto fleksijskih oblika može drastično smanjiti italijanski ukupan broj. Korpus je sledeći, jer lista izvedena iz zbirke titlova poput OpenSubtitles daje sasvim drugačiju težinu konverzacijskom rečniku nego lista izgrađena na la Repubblica ili na književnosti dvadesetog veka. Znanje reči nije binarno, pa pasivni rečnik uvek premašuje aktivni rečnik. I pokrivenost nije razumevanje: možete znati 98% reči u italijanskom ugovoru o zakupu, a i dalje ga pogrešno razumeti. Italija dodaje još jednu komplikaciju, jer se regionalna upotreba i rečnik dijalekata razlikuju toliko da razgovor Milanca i Napolitanca neće koristiti identične liste.
Kako zaista izgraditi italijanski rečnik te veličine#
Same liste reči su spore i blede sa vremenom. Dva mehanizma sa stvarnim dokazima iza sebe rade mnogo bolje zajedno.
Obim razumljivog čitanja. Krashenova hipoteza unosa (1985) tvrdi da jezik usvajamo razumevanjem poruka malo iznad našeg trenutnog nivoa. Čitanje italijanskog koji uglavnom pratite iznova vam izlaže visokofrekventne porodice reči u kontekstu, što je način na koji prepoznat oblik postaje poznata reč. Argument i njegove granice izloženi su u tekstu razumljiv unos objašnjen.
Planirano ponavljanje. Ponavljanje u sve dužim razmacima suzbija krivu zaboravljanja koju je Ebbinghaus objavio 1885. mnogo efikasnije od ponovnog čitanja, nalaz potvrđen u desetinama eksperimenata koje su pregledali Cepeda i saradnici 2006. godine. Argument za ponavljanje u pravim razmacima objašnjava kako raspoređivanje funkcioniše u praksi.
LingoBlend je izgrađen oko tog para. Nalepite italijanski članak, poglavlje ili recept, podesite procenat blenda, i reči na ciljnom jeziku se utkivaju u tekst koji već razumete, što je Burlingov diglot weave iz 1968. sa AI motorom iza sebe. Dodirnite umešanu reč i dobijate njeno značenje, gramatiku i osnovni oblik, pa se avrei detto svodi na dire umesto da ostane u vašim beleškama kao siroče. Sačuvane reči ulaze u SM-2 red za ponavljanje u pravim razmacima i hrane pet igara za vežbanje. Vodič za učenje italijanskog je razuman polazni korak.