Za konverzacijsku tečnost na nemačkom potrebno vam je otprilike 3.000 visokofrekventnih porodica reči, što pokriva oko 95% reči u običnom govoru i pisanju. Čitanje romana i novina bez rečnika upućuje na oko 8.000-9.000 porodica (Nation, 2006). Nemački ovo komplikuje više od većine jezika, jer njegova navika da spaja imenice u jednu reč znači da pitanje „koliko reči" nema stabilan odgovor dok ne odlučite šta je zapravo reč.
Šta se u nemačkom računa kao reč#
Isti nemački pasus daje četiri različita zbira u zavisnosti od jedinice koju brojite.
| Jedinica | Definicija | Primer na nemačkom |
|---|---|---|
| Token | Svaka reč u tekstu, broji se svaki put | spricht, spricht, sprechen = 3 tokena |
| Tip | Svaki različit pisani oblik, broji se jednom | spricht, sprechen = 2 tipa |
| Lema | Odrednica plus svi njeni promenjeni oblici | sprechen pokriva spreche, sprichst, sprach, gesprochen |
| Porodica reči | Lema plus prozirne izvedenice | sprechen plus Sprache, Sprecher, Gespräch, aussprechen |
Dve osobine nemačkog čine jedinicu porodice posebno korisnom. Glagoli sa odvojivim prefiksom razdvajaju se u rečenici, pa se anrufen pojavljuje kao ich rufe dich an, i početnik koji čita tu rečenicu vidi glagol i usamljenu česticu umesto jedne leme. Jaka glagolska promena vokala (ablaut) menja sam koren, pa singen, sang, gesungen izgledaju kao tri stavke, a zapravo su jedna. Kada neko navodi cilj za nemački rečnik, gotovo uvek misli na leme ili porodice. A Frequency Dictionary of German (2006) autora Jonesa i Tschirnera zasnovan je na otprilike prvih 4.000 lema, i autori navode da tih nekoliko hiljada odrednica čini veliku većinu pojavljivanja reči u korpusu.
Složene imenice remete brojanje#
Nemački produktivno gradi složenice, što znači da govornici u hodu prave nove imenice spajanjem postojećih. Handschuh je ruka-cipela, rukavica. Geschwindigkeitsbegrenzung je ograničenje brzine. Krankenversicherungskarte je kartica zdravstvenog osiguranja. Nijednu od njih ne treba učiti kao posebnu stavku ako već znate delove, jer je značenje sastavljeno iz delova i obično očigledno.
Ovo uništava naivnu statistiku rečnika u dva pravca istovremeno. Frekvencijska lista broji svaku složenicu kao poseban tip, pa nemački korpusi pokazuju mnogo više različitih tipova od engleskih korpusa iste veličine, sa ogromnim repom složenica koje se pojavljuju tačno jednom. To naduvava svaku tvrdnju tipa „nemački ima X reči". Istovremeno, teret učenja je manji nego što broj tipova sugeriše, jer je složenica koju niste nikad videli često odmah prozirna. Praktična posledica: procenjujte svoj nemački rečnik po porodicama i korenima, a ne po odrednicama u rečniku, i tretirajte nepoznate duge imenice kao vežbu dekodiranja, a ne zadatak pamćenja. Učenik koji zna Kranken-, Versicherung i Karte već je besplatno dobio treću reč.
Složenice nisu uvek prozirne, i to vredi iskreno naglasiti. Handschuh se da pogoditi; Wahrzeichen (znamenitost) i Augenblick (trenutak) su idiomatski i moraju se naučiti. Ali prozirni slučajevi preovlađuju, posebno u tehničkom i administrativnom nemačkom.
Pragovi pokrivenosti iza reči „tečno"#
Istraživanja rečnika mere pokrivenost, udeo reči u tekstu koje čitalac već zna. Ponavljaju se dva praga. 95% pokrivenosti se često opisuje kao donja granica za zadovoljavajuće razumevanje kada kontekst može da nosi ostatak (Laufer, 1989), otprilike jedna nepoznata reč na dvadeset. 98% pokrivenosti je nivo koji su Hu i Nation (2000) povezali sa istinski samostalnim čitanjem, otprilike jedna nepoznata reč na pedeset. Nationova analiza iz 2006. procenila je da je za 98% potrebno oko 8.000-9.000 porodica reči za pisani tekst, a nešto manje, oko 6.000-7.000, za govorni jezik, jer govor vrti manje jezgro reči.
Koliko teksta pokriva prvih 1.000, 2.000 i 5.000 reči#
Frekvencija je brutalno neujednačena. Zipf (1949) je opisao taj oblik: nekoliko stavki se pojavljuje neprestano, većina se gotovo nikad ne pojavljuje.
| Najfrekventnije porodice reči | Približna pokrivenost teksta | Šta tipično otključava |
|---|---|---|
| 1.000 | ~80-85% | Osnovni nemački za preživljavanje, suština jednostavnog razgovora |
| 2.000 | ~90% | Svakodnevna razmena sa prazninama; pojednostavljeni tekstovi za čitanje |
| 3.000 | ~95% | Udobna govorna tečnost; većina svakodnevnih tema |
| 5.000 | ~96-97% | Pojednostavljene vesti, film sa titlovima uz kontekst |
| 8.000-9.000 | ~98% | Neuređeni romani i novine, čitanje iz zadovoljstva |
Najviši sloj u nemačkom čine funkcionalne reči i radni glagoli: der, die, und, sein, haben, werden, können, müssen, machen, gehen. Njihovo učenje je neizbežno i izuzetno isplativo. Ono što otrežnjuje jeste obrnuto: penjanje sa 95% na 98% znači savladavanje nekoliko hiljada sve ređih reči na koje ćete nailaziti samo povremeno. To je osobina distribucije frekvencije, a ne neuspeh vaše metode učenja. Ista kriva se pojavljuje u svakom proučavanom jeziku, zbog čega se ciljevi za rečnik na španskom nalaze na skoro istom mestu.
Nemački rečnik po CEFR nivou#
CEFR opisuje šta učenik ume da uradi i namerno ne propisuje veličine rečnika. Nemački ipak ima neobično dobru proveru zdravog razuma, jer Goethe-Institut objavljuje liste reči za svoje A1, A2 i B1 ispite, a B1 lista sadrži otprilike 2.400 stavki. To se blisko poklapa sa procenama ispod, koje se oslanjaju na istraživanje veličine rečnika (Milton, 2009).
| CEFR nivo | Približan broj porodica reči | Šta tipično podržava |
|---|---|---|
| A1 | 500-1.000 | Predstavljanje, brojevi, kupovina, jednostavne lične činjenice |
| A2 | 1.000-2.000 | Rutinska razmena, pripovedanje u prošlom vremenu, kratki jednostavni tekstovi |
| B1 | 2.000-3.000 | Putovanja i radne situacije, jasan standardni govor, pojednostavljeni tekstovi |
| B2 | 4.000-5.000 | Apstraktna diskusija, čitanje štampe uz povremeno proveravanje reči |
| C1 | 6.000-8.000 | Profesionalna i akademska upotreba, većina literature |
| C2 | 9.000-10.000+ | Skoro maternji opseg, uključujući idiome, registar i stručnu prozu |
Zašto je svaki broj ovde procena#
Tretirajte sve gore navedeno kao opsege. Jedinica dominira: brojanje porodica umesto tipova može promeniti nemački ukupan broj za nekoliko puta, zahvaljujući složenicama. Korpus je sledeći bitan faktor, jer lista izvedena iz zbirke titlova poput OpenSubtitles daje sasvim drugačiju težinu konverzacijskom rečniku nego lista izgrađena na Die Zeit. Znanje reči nije binarno, pa pasivni rečnik uvek premašuje aktivni rečnik. I pokrivenost nije razumevanje: možete znati 98% reči u nemačkoj polisi osiguranja, a i dalje ne znati na šta ste pristali.
Kako zaista izgraditi nemački rečnik te veličine#
Same liste su spore i lako se zaboravljaju. Dva mehanizma potkrepljena dokazima rade posao kada se kombinuju.
Obim razumljivog čitanja. Krashenova hipoteza unosa (1985) tvrdi da do usvajanja dolazi kada razumete poruke malo iznad vašeg trenutnog nivoa. Čitanje nemačkog koji uglavnom pratite iznova stavlja visokofrekventne porodice pred vas, u prirodnom kontekstu, a tu i dekodiranje složenica postaje automatsko. Razlika između pažljivog proučavanja i čitanja u velikom obimu obrađena je u tekstu intenzivno naspram ekstenzivnog čitanja.
Planirano ponavljanje. Ponavljanje u sve dužim razmacima suzbija krivu zaboravljanja koju je Ebbinghaus objavio 1885. mnogo efikasnije od ponovnog čitanja, nalaz potvrđen u desetinama eksperimenata koje su pregledali Cepeda i saradnici 2006. godine. Praktični argumenti za ponavljanje u pravim razmacima objašnjavaju raspoređivanje.
LingoBlend kombinuje oboje. Nalepite nemački članak ili poglavlje, podesite procenat blenda, i reči na ciljnom jeziku se utkivaju u tekst koji već razumete, što je Burlingov diglot weave iz 1968. sa modernim motorom. Dodir na umešanu reč pokazuje njeno značenje, gramatiku i osnovni oblik, pa se gesprochen svodi na sprechen, a odvojivi glagoli prestaju da izgledaju kao dva nepovezana dela. Sačuvane reči zatim ulaze u SM-2 red za ponavljanje u pravim razmacima koji hrani pet igara za vežbanje. Vodič za učenje nemačkog je razuman polazni korak.