Veličinu rečnika merite testiranjem nasumičnog uzorka reči izvučenih iz svakog frekvencijskog opsega jezika, a zatim skalirate rezultat na veličinu tog opsega. Uzorkujte deset reči iz trećeg opsega od 1.000 reči, pogodite osam, i test vam priznaje otprilike 800 reči u tom opsegu. Aritmetika je jednostavna. Teži deo leži ispod nje: odlučiti šta se uopšte računa kao reč.
Šta zapravo brojite#
U opticaju su tri jedinice, i one iz identičnog znanja proizvode potpuno različite ukupne brojeve. Površinski oblik je svaki različit pisani oblik, pa run, runs, running, ran broji kao četiri. Lema grupiše osnovnu reč sa njenim fleksijama unutar jedne vrste reči, pa se ta četiri oblika svode na jedan, dok runner ostaje zasebna lema. Porodica reči uključuje i transparentne izvedenice, pa run, runs, running, ran, runner, rerun postaje jedna jedina porodica. Bauer i Nation (1993) postavili su gradirane nivoe afiksacije kako bi istraživači mogli da navedu koje su izvedenice brojali.
| Jedinica | run, runs, running, ran, runner, rerun se broji kao | Tipična upotreba |
|---|---|---|
| Površinski oblik | 6 | Brojanje tokena u korpusu, provera pravopisa |
| Lema | 2 (run, runner) | Rečnici, većina dvojezičnih spiskova reči |
| Porodica reči | 1 | Nationovo istraživanje pokrivenosti, testovi veličine |
Zato je tvrdnja „znam 5.000 reči“ sama po sebi gotovo neproverljiva. Jedan učenik se podjednako tačno može opisati kao neko ko zna 3.000 porodica reči, oko 5.000 lema ili znatno preko 10.000 površinskih oblika. Razlika se dodatno širi u morfološki bogatim jezicima, gde se jedna finska, turska ili ruska imenica pojavljuje u desetinama oblika, pa brojanje površinskih oblika takve učenike prikazuje u lepšem svetlu nego što jesu. Pre nego što uporedite svoj broj sa objavljenim ciljem, proverite da li obe strane koriste istu jedinicu. Većina ozbiljnih ciljeva, uključujući i one u tekstu koliko reči je potrebno za tečnost u španskom, navedena je u porodicama reči.
Kako funkcionišu testovi veličine rečnika#
Frekvencijska lista se deli na opsege od po 1.000 porodica reči, poređane od najčešćih ka najređim. Test veličine izvlači mali fiksni uzorak iz svakog opsega, obično pitanje sa višestrukim izborom koje traži značenje ciljne reči u kratkom neutralnom kontekstu. Vaš rezultat u jednom opsegu procenjuje koliki deo tog opsega poznajete, a procene se zatim sabiraju.
Metod je ispravan, ali uzorak je tanak. Deset stavki po opsegu znači da svaka stavka nosi težinu od sto reči, pa jedan srećan pogodak pomera procenu za 100. Rezultati na nivou pojedinačnog opsega podložni su velikom šumu, dok je ukupan rezultat znatno stabilniji. Svaki rezultat shvatite kao raspon od nekoliko stotina reči i merite ponovo tek posle nekoliko meseci.
Provera preuveličavanja pomoću nepostojećih reči#
Najjeftiniji format je lista za zaokruživanje da/ne: vidite reči i obeležavate one koje znate. Bez korekcije, takav rezultat je ozbiljno naduvan, jer učenici obeležavaju reči koje samo deluju poznato, a ništa ne kažnjava preterani optimizam. Standardno rešenje je da se u listu ubace i uverljive izmišljene reči napravljene po pravom pravopisu jezika. Meara i Buxton (1987) postavili su ovaj pristup: zaokruživanje izmišljene reči direktno meri preuveličavanje, pa rezultat postaje broj pogodaka na pravim rečima umanjen za stopu lažnih uzbuna.
LexTALE (Lemhöfer i Broersma, 2012) je najpoznatija savremena verzija, sa izdanjima za engleski, holandski i nemački. Ona ne prijavljuje veličinu u rečima, već procenat znanja jezika, što je odbranjivija tvrdnja.
Standardni testovi: VST i VLT#
Dva instrumenta iz grupe Paula Nationa dominiraju ovim poljem, i odgovaraju na različita pitanja. Test veličine rečnika (Vocabulary Size Test, Nation i Beglar, 2007) je test ukupnog broja: 140 pitanja sa višestrukim izborom, deset iz svakog od prvih četrnaest opsega od po 1.000 porodica reči, a svaki tačan odgovor vredi 100 porodica, pa se sirovi rezultat množi sa 100. Postoje dvojezične verzije na mnogim maternjim jezicima, čime se uklanja smetnja da morate da razumete definiciju na engleskom da biste dokazali da znate englesku reč.
Test nivoa rečnika (Vocabulary Levels Test, Nation, 1983; reviziju su uradili Schmitt, Schmitt i Clapham, 2001) je dijagnostički test. On ispituje konkretne opsege — tradicionalno 2.000, 3.000 i 5.000 — kao i akademski deo i deo od 10.000, tako što povezuje reči sa kratkim definicijama. Njegov rezultat je profil: solidno na 2.000, nepostojano na 3.000, tanko na 5.000. To vam govori gde da usmerite sledeća tri meseca, nešto što vam ukupan broj nikad ne otkriva.
Zašto samoprocena precenjuje#
Prepoznavanje je mnogo lakše od dosećanja, a i jedno i drugo lakše je od upotrebe. Nationov okvir razdvaja oblik reči, značenje i upotrebu; samoprocena hvata samo prvo od ovoga. Vidite contemplar, osetite tračak prepoznavanja i zaokružite je, a da je pritom ne možete upotrebiti u rečenici niti je razlikovati od bliske susetke. Kognati ovo dodatno pojačavaju: čitalac koji dolazi iz engleskog na prvi pogled prepoznaje stotine romanskih reči, ne znajući koje su od njih lažni prijatelji.
Pitanja sa višestrukim izborom donose i sopstveno naduvavanje, jer i pri nasumičnom pogađanju četiri ponuđena odgovora daju 25% tačnih, a eliminacija tu stopu dodatno podiže. Ozbiljne procene zato koriguju za nagađanje, dodaju kontrolne izmišljene reči ili koriste format dosećanja. Za privatnu proveru, pokrijte prevode na pedeset svojih sačuvanih reči i ispišite značenja; razlika u odnosu na rezultat prepoznavanja jeste vaša stopa preuveličavanja.
Pokrivenost: mera koja zaista predviđa čitanje#
Ako vam je cilj čitanje, korisna veličina nije ukupan broj reči koje znate, već udeo reči na stranici koje već poznajete. Laufer (1989) je identifikovala otprilike 95% pokrivenosti kao prag na kom razumevanje postaje izvodljivo uz pomoć rečnika. Hu i Nation (2000) su utvrdili da udobno, nepotpomognuto razumevanje beletristike uglavnom zahteva bliže 98%. Nation (2006) je procenio da je za 98% pisanog teksta potrebno od 8.000 do 9.000 porodica reči, dok je za govorni tekst potrebno otprilike 6.000 do 7.000, jer govor crpi iz uže palete reči.
Te procente je lakše proceniti kao gustinu. Na 95% nepoznata je jedna od dvadeset reči, otprilike jedna po redu u džepnoj knjizi. Na 98% to je jedna od pedeset, otprilike jedna po kratkom pasusu, što kontekst obično razreši bez prekida toka čitanja. To je razlika između proučavanja teksta i njegovog čitanja. Ista logika stoji iza razumljivog unosa i objašnjava zašto se učenici srednjeg nivoa zaglavljuju, obrazac koji obrađuje tekst o platou srednjeg nivoa.
Šta vam data veličina rečnika omogućava da čitate#
Brojke ispod su približne, izvedene iz Nationovog istraživanja pokrivenosti na pisanom engleskom. Drugi jezici pomeraju granice, a pojedinačni tekstovi mogu odstupati od njih.
| Porodice reči | Približna pokrivenost pisanog teksta | Šta to realno omogućava |
|---|---|---|
| 1.000 | ~75–80% | Knjige sa prilagođenim rečnikom (graded readers) na nivou A1, natpisi, jednostavan dijalog |
| 2.000 | ~85–90% | Knjige sa prilagođenim rečnikom na nivou A2, poznate svakodnevne teme |
| 3.000 | ~90% | Većina svakodnevnog razgovora, prilagođeni tekstovi za B1 |
| 4.000–5.000 | ~95% | Obične vesti i publicistika uz rečnik |
| 8.000–9.000 | ~98% | Neprilagođeni romani i novinski tekstovi, čitanje za svoje zadovoljstvo |
| ~15.000–20.000 | Preko 98% | Opseg koji se obično procenjuje za obrazovane izvorne čitaoce |
Procene za izvorne govornike variraju od studije do studije jer i one zavise od jedinice brojanja, pa poslednji red čitajte kao red veličine, a ne tačan broj. Mapiranje opsega na oznake nivoa je neprecizno, ali korisno, a objašnjenje CEFR nivoa prikazuje kako se deskriptori poklapaju.
Merenje pokrivenosti na sopstvenim tekstovima#
Formalno testiranje možete i preskočiti i izmeriti direktno ono do čega vam je stalo. Uzmite stranicu koju želite da pročitate, odbrojte 100 tekućih reči i označite one koje ne razumete. Dve ili manje stavlja vas blizu zone od 98%, pa samo čitajte. Oko pet vas stavlja blizu 95%: čitljivo uz podršku i produktivno za vokabular. Više od deset i vi zapravo dekodirate, a ne čitate, što tekst čini problemom, a ne vas.
Sa najnovijom verzijom aplikacije, LingoBlend takođe odgovara na pitanje iz ovog poglavlja umesto vas: ekran Vežbanje prikazuje tekuću procenu vašeg rečnika — „otprilike 320 reči · A2“ — brojeći samo reči koje ste potvrdili kroz preglede u pravim razmacima, sa fleksijama svedenim na jednu rečničku reč.
Taj broj vam takođe govori kako da podesite alat. LingoBlend namerno podešava pokrivenost: nalepite tekst koji ste i tako hteli da pročitate, a klizač kontroliše koliki udeo reči se pojavljuje na vašem ciljanom jeziku, tako da gustina nepoznatih reči ostane u produktivnom opsegu, a ne tamo gde ju je autor ostavio. Dodirnute reči se čuvaju sa svojim gramatičkim kontekstom i vraćaju po rasporedu ponavljanja u pravim razmacima. Ostatak LingoBlend-ovih alata za čitanje i ponavljanje nalazi se na stranici funkcija.