Francuskom je potrebno otprilike 600 do 750 sati učenja da se dostigne profesionalni radni nivo znanja, što ga svrstava u najlakšu kategoriju Foreign Service Instituta, zajedno sa španskim, italijanskim i portugalskim. Ukupan broj nije zanimljiv deo. Francuski je neobičan po tome koliko se neravnomerno ti sati raspodeljuju po veštinama: čitanje stiže rano i jeftino, a razumevanje govora ostaje tvrdoglavo zaostalo mesecima pošto već umete da čitate novine.
Odakle potiče cifra od 600 sati#
Foreign Service Institute je jezička škola američkog State Departmenta, i kategorizuje jezike prema tome koliko vremena je njihovim sopstvenim polaznicima potrebno da dostignu nivo 3 u govoru i čitanju na skali Interagency Language Roundtable — „profesionalni radni nivo znanja“, što se otprilike poklapa sa B2–C1 na CEFR skali.
| FSI kategorija | Približan broj sati | Primeri jezika |
|---|---|---|
| I | 600–750 (24–30 nedelja) | Francuski, španski, italijanski, portugalski, holandski, švedski |
| II | ~900 (36 nedelja) | Nemački, indonežanski, malajski |
| III | ~1.100 (44 nedelje) | Ruski, hindi, finski, mađarski, turski |
| IV | ~2.200 (88 nedelja) | Japanski, mandarinski kineski, korejski, arapski |
Ova cifra zahteva napomenu svaki put kad se navodi. Polaznici FSI-ja su odrasli ljudi odabrani po jezičkoj sposobnosti, koji uče puno radno vreme — otprilike 25 sati nedeljno nastave u malim grupama sa nastavnicima izvornim govornicima, plus nekoliko sati dnevnih domaćih zadataka — a njihove karijere zavise od rezultata. Objavljeni broj odnosi se na sate nastave, a ne na ukupan uloženi trud. Nestrukturisan sat na putu do posla nije ekvivalentan satu ispravljene produkcije u učionici. Shvatite 600–750 kao optimističnu donju granicu za podržanog učenika i očekujte da samostalno učenje traje duže. Ista napomena važi i za vremenski okvir za španski, koji se nalazi u istoj kategoriji.
Profil težine francuskog: čitanje je brzo, slušanje je sporo#
Većina jezika napreduje otprilike ravnomerno kroz veštine. Francuski to ne radi, a razumevanje zašto štedi mesece pogrešno usmerenog truda.
Čitanje je neobično jeftino za govornika engleskog. Posle normanskog osvajanja, engleski je upio francuski rečnik u ogromnoj meri. Prema brojanju Finkenstaedta i Wolffa u Ordered Profusion (1973), oko 28% engleskog rečnika je direktno francuskog porekla, sa sličnim udelom koji stiže iz latinskog — što znači da više od polovine engleskog leksikona deli korene sa francuskim. Posledica na stranici je neposredna: gouvernement, nation, situation, possible, important, développement. Akademski i novinarski francuski, koji se oslanja baš na taj latinizovani registar, često je najlakši francuski za čitanje. Učenici redovno otkrivaju da mogu da prate članak iz Le Monde mesecima pre nego što mogu da prate podkast Le Monde.
Slušanje je ono na šta odlaze sati. Pisani i govorni francuski razlikuju se više nego kod većine evropskih jezika, a štetu prave četiri mehanizma.
Liaison i enchaînement spajaju granice reči: les amis se izgovara kao jedna celina, pa slušalac mora da segmentira tok koji je pisani sistem zgodno već pred-segmentirao. Slova koja se ne izgovaraju znače da se većina pisanih nastavaka ne izgovara, pa parle, parles i parlent zvuče identično, iako izgledaju različito. Nazalni samoglasnici i kontrast /y/–/u/ (kao u tu naspram tout) ne postoje u engleskom i teško ih je čuti i pre nego što postanu teški za izgovor. A govorni registar odstupa od pisanog: ne nestaje u negaciji, on zamenjuje nous, pitanja se formiraju intonacijom umesto inverzijom, a kolokvijalni rečnik retko se pojavljuje u udžbenicima.
| Veština | Relativna brzina za govornike engleskog | Zašto |
|---|---|---|
| Čitanje | Brzo | Ogroman zajednički latinizovani rečnik; formalni registar je najprozirniji |
| Pisanje | Umereno | Srodne reči pomažu; rod, slaganje i pravopis su zahtevni |
| Govor | Umereno | Gramatika se može naučiti; nazalni samoglasnici i /y/ traže namerni rad |
| Slušanje | Sporo | Liaison, nemi završeci i kolokvijalni govorni registar koji udžbenici nedovoljno predstavljaju |
Praktična posledica: ako učite francuski na isti način na koji biste učili španski i očekujete da veštine napreduju zajedno, oko četvrtog meseca zaključićete da s vama nešto nije u redu. S vama je sve u redu. Zaostajanje u slušanju je strukturno i normalno je.
Dnevno vreme učenja pretvoreno u kalendarsko vreme#
Pod pretpostavkom 600 do 750 fokusiranih sati i bez slobodnih dana, obe pretpostavke optimistične.
| Dnevno učenje | Sati godišnje | Do 600 sati | Do 750 sati |
|---|---|---|---|
| 15 min | ~91 | ~6,6 godine | ~8,2 godine |
| 30 min | ~183 | ~3,3 godine | ~4,1 godine |
| 1 sat | ~365 | ~1,6 godine | ~2,1 godine |
| 2 sata | ~730 | ~10 meseci | ~12 meseci |
| 3 sata | ~1.095 | ~7 meseci | ~8 meseci |
Važan je oblik ove tabele, a ne pojedinačni brojevi. Sat vremena dnevno čini francuski dvogodišnjim projektom; petnaest minuta dnevno čini ga sedmogodišnjim, što premašuje motivaciju koju većina ljudi može održati. Dnevni obim, a ne izbor metode, jeste promenljiva koja odlučuje da li će se projekat završiti.
Zašto se procene toliko razlikuju#
„Učenje francuskog“ nije jedan cilj, i to objašnjava najveći deo razlike između objavljenih odgovora. Ispitni odbori postavljaju A2 na otprilike 180–200 vođenih sati učenja, a C1 na 700–800 — četvorostruka razlika skrivena unutar iste fraze. Neko ko misli na „naručiti večeru u Lionu“ i neko ko misli na „voditi sastanak u Briselu“ opisuju različite projekte. Pregled objašnjenje CEFR nivoa mapira lestvicu, a vodič za nivo A2 pokriva fazu u kojoj većina učenika zastane.
Tri dodatna faktora pomeraju taj broj. Prethodno poznavanje romanskih jezika znatno skraćuje vremenski okvir; govornik španskog koji uči francuski kreće sa gramatičkom arhitekturom koja je već ugrađena. Kvalitet sati je važniji od njihovog broja — aktivno čitanje sa prizivanjem nadmašuje pasivno slušanje velikom razlikom na nižim nivoima. A da li namerno vežbate slušanje određuje da li će vaše veštine ostati izbalansirane, jer bi napredak u čitanju na francuskom inače unedogled nadmašio slušanje.
Šta zapravo određuje vremenski okvir#
Dve promenljive — i nijedna nema veze s tim koju ste aplikaciju izabrali.
Prva je dnevna doslednost. Raspoređeno vežbanje daje bolje pamćenje nego zbijeno, rezultat ponovljen kroz vek istraživanja i sažet u meta-analizi Cepede i saradnika (2006). Trideset minuta tokom šest dana pobeđuje tri sata u nedelju.
Druga je obim razumljivog unosa — materijala koji uglavnom možete pratiti, u količini. Krashen (1985) je tvrdio da usvajanje dolazi iz razumevanja poruka malo iznad vašeg trenutnog nivoa, a kod francuskog prednost u čitanju znači da ta ponuda stiže ranije nego kod većine jezika. Uska grla su na ranoj deonici, otprilike A2, gde autentičan tekst i dalje proizvodi nepoznatu reč na svakih osam do deset reči, a prilagođeni materijal je pretanak da zadrži pažnju. Pogledajte razumljiv unos objašnjen za osnovni argument.
Upravo tu ranu prazninu LingoBlend je napravljen da popuni. Umesto da tražite francuski tačno na svom nivou, nalepite tekst koji ste već hteli da pročitate i podesite udeo francuskog utkanog u njega, u rasponu od 10% do 80% — tehnika diglot weave koju je Burling opisao 1968, primenjena uz pomoć AI. Pri 20%, pravi članak je odmah čitljiv, a gustinu povećavate kako napredujete. Dodir na bilo koju francusku reč prikazuje njeno značenje, gramatiku i osnovni oblik, a zatim je smešta u red za ponavljanje u pravim razmacima po uzoru na Anki, koji napaja pet igara za ponavljanje, od kojih je jedna zasnovana na slušanju — upravo veštini koju francuski ostavlja po strani. Vodič za učenje francuskog pokriva odakle početi, a koliko reči je potrebno za tečnost u francuskom obrađuje stranu rečnika istog pitanja.