Dostizanje B2 na engleskom traži otprilike 500 do 600 sati vođenog učenja, a C1 otprilike 700 do 800, prema vođenim satima učenja koje Cambridge English objavljuje za svoje ispite. Te cifre pretpostavljaju časove, povratnu informaciju i domaće zadatke, pa bi samostalni učenici trebalo da ih shvate kao donju granicu, a ne kao prognozu. Korisniji broj je stopa: 600 sati je manje od dve godine uz sat vremena dnevno, a više od šest godina uz petnaest minuta.
Odakle potiču brojevi sati#
Ne postoji jedan autoritet za to koliko engleski traje. Najšire korišćena referenca je skup približnih vođenih sati učenja koje Cambridge English pripisuje svom nizu ispita, koji je sâm uklopljen u Zajednički evropski referentni okvir koji je Savet Evrope objavio 2001. Vođeni sati učenja znače vreme provedeno u strukturiranoj nastavi ili oko nje, uključujući domaće zadatke koje zada nastavnik. Ne uključuju sate koje provodite gledajući filmove ili skrolujući na engleskom, što pomaže, ali je mnogo teže izbrojati.
| CEFR nivo | Cambridge ispit | Kumulativni vođeni sati | Šta vam to donosi na engleskom |
|---|---|---|---|
| A1 | bez glavnog ispita | ~90–100 (uobičajeno korišćena procena, nije Cambridge-ova cifra) | Pozdravi, brojevi, formulari, fraze za preživljavanje |
| A2 | A2 Key | ~180–200 | Rutinske razmene, jednostavni imejlovi, osnovno putovanje |
| B1 | B1 Preliminary | ~350–400 | Poznat razgovor, pojednostavljene vesti, povezano pisanje |
| B2 | B2 First | ~500–600 | Neprilagođeni članci, sastanci, većina filmova uz trud |
| C1 | C1 Advanced | ~700–800 | Akademski i profesionalni rad, romani za zadovoljstvo |
| C2 | C2 Proficiency | ~1.000–1.200 | Implicitno značenje, registar, humor, tehnički materijal |
Dve stvari vredi izvući iz te tabele. Prvo, nivoi nisu ravnomerno raspoređeni: penjanje od B2 do C2 košta otprilike koliko i sve pre B2 zajedno. Drugo, opsezi su namerno široki. Cambridge ih predstavlja kao procene, a svako ko navodi jedan precizan broj za engleski navodi nešto što nikad nije bilo precizno. Ako želite celu sliku o tome šta svaki nivo tvrdi, objašnjenje CEFR nivoa prolazi kroz svih šest.
Druge institucije objavljuju sopstvena uklapanja u CEFR. IELTS, TOEFL i Pearsonovi testovi imaju svoje zvanične tabele podudaranja na sopstvenim sajtovima; proverite stranicu same institucije, a ne tabelu treće strane, jer se ova uklapanja menjaju.
Zašto vaš maternji jezik menja odgovor#
Ovo je deo koji većina tekstova o vremenskim okvirima izostavlja, a za engleski je od ogromnog značaja. Engleski uče ljudi iz svakog jezičkog porekla na planeti, a udaljenost od njihove polazne tačke nije ista.
Engleski pripada germanskoj porodici, ali je vekovima upijao francuski i latinski rečnik. Često citirano prebrojavanje odrednica u rečniku Shorter Oxford English Dictionary, koje su sproveli Finkenstaedt i Wolff (1973), utvrdilo je da otprilike 28% njegovih odrednica potiče iz francuskog, a još 28% iz latinskog. Ta cifra opisuje odrednice u rečniku, a ne svakodnevni govor, gde kratke germanske reči dominiraju najčešćim slojem, ali je posledica stvarna: govornik španskog, francuskog, italijanskog ili portugalskog koji sretne engleski akademski i profesionalni rečnik prepoznaje veoma veliki deo njega na prvi pogled.
| Grupa maternjeg jezika | Šta se prenosi besplatno | Šta košta dodatno vreme |
|---|---|---|
| Romanski (španski, francuski, italijanski, portugalski, rumunski) | Hiljade srodnih reči, naročito formalnih i akademskih; latinica; sličan red reči u rečenici | Neslaganje pravopisa i izgovora; frazni glagoli; članovi koji se koriste drugačije |
| Germanski (nemački, holandski, švedski, norveški, danski) | Osnovni svakodnevni rečnik; pismo; mnoge zajedničke strukture | Fiksna pravila reda reči; trajna glagolska vremena; lažni prijatelji |
| Slovenski (ruski, poljski, srpski, češki, ukrajinski) | Zajednički sloj internacionalnog rečnika; latinica koja je već u upotrebi za poljski, češki i hrvatski | Novo pismo za čitaoce koji prvenstveno koriste ćirilicu, poput ruskog i ukrajinskog; članovi, kojih mnogi slovenski jezici nemaju; fiksan red reči; samoglasnici |
| Turkijski, japanski, korejski | Internacionalizmi, mnogi već pozajmljeni iz engleskog | Osnovni red reči sa glagolom na kraju; članovi; predlozi; za japanski i korejski, novo pismo |
| Ugrofinski (finski, mađarski, estonski) | Internacionalizmi; latinica | Sistemi padeža bez ekvivalenta u engleskom; članovi; predlozi; prelazak sa postpozicija na predloge |
| Kineske varijante | Nema fleksije koju treba odučiti; gramatika već zasnovana na redu reči, a ne na nastavcima | Novi sistem pisma; obeležavanje vremena i množine; članovi; suglasnički skupovi; ritam naglaska |
| Arapski, persijski, hebrejski | Nešto zajedničkog internacionalnog rečnika | Drugačije pismo i smer pisanja; pisanje samoglasnika; sistemi članova i glagolskih vremena |
Ne znam ni za jednu verodostojnu objavljenu tabelu koja te razlike pretvara u sate za one koji uče engleski, i prema svakoj koja tvrdi da to radi trebalo bi biti sumnjičav. Tabele Foreign Service Institute koje ćete videti citirane mere suprotan smer: koliko vremena američkim diplomatama koji govore engleski treba da nauče druge jezike. One ništa ne govore o tome koliko vremena govorniku vijetnamskog ili poljskog treba da nauči engleski, a upravo tako ih koristiti česta je greška.
Ono što istraživanje zaista podržava jeste smer tog efekta. Međujezička sličnost olakšava prepoznavanje i prisećanje rečnika, zbog čega učenici iz srodnih jezika obično brže prolaze kroz rane faze čitanja.
Dnevno vreme učenja pretvoreno u kalendarsko vreme#
Evo aritmetike. Tabela pretpostavlja fokusirano učenje bez slobodnih dana, što je već optimistično, i koristi kumulativne Cambridge opsege iz tabele iznad.
| Ciljani nivo | 15 min dnevno (~91 h/god) | 30 min dnevno (~183 h/god) | 60 min dnevno (~365 h/god) |
|---|---|---|---|
| A2 (180–200 h) | ~2 godine | ~1 godina | ~6 meseci |
| B1 (350–400 h) | ~4 godine | ~2 godine | ~1 godina |
| B2 (500–600 h) | ~5,5–6,5 godine | ~3 godine | ~1,5 godine |
| C1 (700–800 h) | ~8 godina | ~4 godine | ~2 godine |
| C2 (1.000–1.200 h) | ~11–13 godina | ~6 godina | ~3 godine |
Oblik te tabele je pravi nalaz. Razlika između petnaest minuta i sat vremena nije četvorostruko veći rezultat, to je razlika između projekta koji se završi i onog koji se tiho nikad ne završi, jer osam godina nadživi motivaciju većine ljudi. Navika od petnaest minuta dnevno daleko je bolja od ničega i ispravna polazna tačka ako je to tempo koji možete održati, ali je tretirajte kao tempo održavanja, a ne kao raspored dolaska na cilj.
Još jedno iskreno podešavanje: sat nestrukturisanog samostalnog učenja nije jednak vođenom satu. Sati u kojima govorite i pišete na engleskom i dobijate ispravke, ili prizivate reči iz pamćenja, vrede mnogo više od sati pasivne izloženosti.
Rečnik, drugi način da se izmeri udaljenost#
Sati su jedno merilo. Reči su drugo, i za čitanje su ono predvidljivije. Rad Paula Nationa o rečniku i pokrivenosti (Nation, 2006) procenio je da udobno razumevanje neuprošćenog pisanog engleskog traži oko 8.000 do 9.000 porodica reči, a otprilike 6.000 do 7.000 dovoljno je za svakodnevni govorni engleski. Isti pravac istraživanja postavlja udobno samostalno čitanje na oko 98% poznatih reči u tekstu na stranici, sa oko 95% izvodljivim kada je dostupna pomoć.
Ohrabrujuća polovina tog nalaza je koliko su neravnomerno reči raspoređene. Najčešćih dve hiljade porodica reči pokriva veliku većinu običnog engleskog teksta, pa prva deonica rečnika kupuje mnogo više razumevanja po reči nego poslednja. Obeshrabrujuća polovina je da je preostali jaz do 8.000 dug, i upravo tu većina učenika zastane. Plato srednjeg nivoa uglavnom je problem rečnika koji nosi kostim nedostatka motivacije, a koliko reči znate objašnjava zašto iskreno konzervativno brojanje pobeđuje laskavo.
Šta engleski čini lakim, a šta teškim#
Vredi ih razdvojiti, jer vuku u suprotnim pravcima.
Engleska gramatika je relativno laka u pogledu fleksije. Imenice imaju jedan pravilan nastavak za množinu plus kratak spisak nepravilnih, glagoli se vrlo malo menjaju kroz lica, i ne postoji slaganje po rodu koje treba pratiti. Red reči je fiksan, što je teret ako je vaš jezik fleksibilan, ali olakšanje kada se nauči, jer je predvidljiv.
Troškovi su na drugom mestu. Engleski pravopis je neobično neproziran: Seymour, Aro i Erskine (2003) uporedili su decu koja uče da čitaju na grupi evropskih pravopisa na svom maternjem jeziku i utvrdili da je deci koja uče engleski trebalo znatno više vremena da dostignu osnovnu tačnost dekodiranja nego deci koja čitaju transparentnije sisteme. To je studija dece koja uče sopstveni jezik, a ne stranih učenika, ali meri osobinu koja pogađa svakoga. Pored pravopisa, stalne teškoće su frazni glagoli, članovi, predlozi i sistem glagolskog vremena i vida, naročito present perfect.
Nijedna od tih stvari se ne uči dobro iz pravila. Uče se ponovljenim susretanjem istih obrazaca u kontekstu, što je argument u korist obima čitanja nasuprot objašnjavanju.
Šta zapravo određuje vaš vremenski okvir#
Posle tabela, sažetak je kratak. Dve stvari predviđaju koliko će engleski trajati, i metod nije jedna od njih.
Prva je dnevna doslednost. Mala količina svakog dana se sabira; ambiciozan nedeljni plan koji se sruši posle mesec dana to ne radi. Raspoređeno vežbanje takođe zadržava bolje od zbijenog vežbanja, nalaz ponovljen kroz decenije istraživanja i sažet u meta-analizi Cepede i saradnika (2006).
Druga je obim unosa koji uglavnom razumete. Krashenova hipoteza unosa (1985) tvrdi da do usvajanja dolazi kada razumemo poruke malo iznad svog trenutnog nivoa, zbog čega sati čitljivog engleskog nadmašuju sate bubanja gramatike. Engleski ovde ima jednu ogromnu prednost: engleski dominira vebom i globalnom izdavačkom ponudom, pa vam materijal za čitanje nikad neće ponestati. Problem je suprotan od oskudice. Na nivou A2 materijal je ili pretežak ili pisan za decu, a oboje obeshrabruje. Razumljiv unos objašnjen pokriva osnovni argument, a čitanje vesti na stranom jeziku pokriva odakle krenuti kada vam izvorni tekst postane dostupan.
Oko tog problema ponude izgrađen je LingoBlend. Umesto da tražite engleski tačno na svom nivou, nalepite nešto što ste već hteli da pročitate na sopstvenom jeziku i podesite udeo engleskog utkanog u njega, bilo gde od 5% do 100%. Dodir na bilo koju englesku reč prikazuje njeno značenje i, kada je reč u fleksiranom obliku, njen osnovni oblik, i omogućava vam da je sačuvate u red za ponavljanje u pravim razmacima koji napaja pet kratkih igara za ponavljanje. Chrome ekstenzija umešava veb-stranice na kojima se već nalazite, i na isti način možete čuvati reči sa njih. Vodič za učenje engleskog pokriva odakle početi.